Tara

Nikada ranije nisam bila na Tari, iako sam to želela čitav život. Čak sam i kćerci dala ime Tara. Ovog leta smo spakovali kofere, seli u auto i odvezli se na ovu prelepu planinu.  Mislim da je Tara bila uzbuđenija od mene što će napokon videti planinu po kojoj je dobila ime. Smestili smo se u brvnaru sa pogledom na prelepu šumu i odmah krenuli u šetnju. Imala sam osećaj da sam u raju. Sve je bilo mnogo lepše nego što sam zamišljala i viđala na slikama. Od lokalaca, koji rade u zanatskim radionicama, kupili smo pravi med i vunene čarape, a mužu se naročito dopala klekovača.

Moj muž je poreklom Rus, ali obožava da obilazi i otkriva čari Srbije.  Svih sedam dana, koliko smo proveli vremena na odmoru, obilazili smo turističke destinacije Tare. Ponekada bi seli da predahnemo, a Tara je bi stavila naočare za sunce i sunčala se glavom naslonjenom na moje krilo. Ptice su pevale na krošnjama drveća, vetar je milovao grane i osećali smo se kao da smo sami na svetu. Pevali smo sledećeg dana usput dok smo se peli na planinu da vidimo Pančićevu omoriku. Dugo nisam bila u prirodi, pa mi je sve prijalo. I četinari i livade i sunce i svež vazduh. Obilazili smo i okolna sela. Stanovništvo je veoma ljubazno i rado pozdravlja turiste. Prava domaćinska atmosfera vlada svuda, po čemu je naša zemlja i te kako poznata. Hrana je fenomenalna. Iako Tara nije navikla na toliko jaku hranu, valjda zbog svežeg vazduha na kome smo provodili dobar deo dana, nije joj smetalo, pa je stalno bila gladna i tražila još. Posebno su joj se dopali mlečni proizvodi koje lokalno stanovništvo pravi, pa smo kupili sir i kajmak kod teta Milke da ponesemo kući.  Teta Milka živi sa suprugom u selu, a deca su joj se preselila u grad zbog posla. Ona i čika Lazar čuvaju kuću, kako kaže, imaju tri krave, od čijeg mleka prave mlečene proizvode pa ih prodaju. Vodila je Taru da joj pokaže svoje krave i dala joj da pije sveže mleko.

Pokazala sam suprugu čuvenu kućicu na Drini, a nismo ni propustili da obiđemo Manastir Raču koja je zadužbina  kralja Dragutina Nemanjića. On nije znao skoro ništa o Nemanjićima od ranije, pa sam mu obećala da ću mu kupiti knjigu. Taj dan smo izdvojili i išli na jezero Perućac. Ono je nekoliko kilometara udaljeno od Bajine Bašte pa smo išli kolima. Svratili smo da vidimo reku Vrelo koja spada u jedno od  prirodnih čuda Srbije. Reka nije mnogo dugačka, ali je jako bistra, kao potok. Prelepe velike ribe smo videli tamo, mladice.

Nikada nisam videla tako bistru vodu. Tari i mom mužu se naročito dopao vodopad, pa smo tu zabeležili par dobrih fotografija koje ćemo poneti kao jednu od najlepših uspomena sa putovanja i ponosno ih pokazivati našim prijateljima. Samo  jezero je predivno. Ručali smo na terasi restorana, a zatim otišli na kupanje. Voda nije bila mnogo hladna, a Tara je već naučila da pliva prošle godine, pa je baš uživala i pravila se važna među ostalom decom. Pošto postoji mogućnost da gosti pecaju, moj muž je sav oduševljen otišao na pecanje sa gospodinom koga smo upoznali na plaži. Za to vreme, Tara i ja smo jele sladoled u kafiću i uživale u pogledu. Nismo stigli da se vozimo brodom jer je već počeo da pada mrak i morali smo da se vratimo, ali smo obećali da ćemo obavezno to uraditi sledeći put kada ponovo dođemo.

Silvija