Kopaonik leti

Kada se kaže Kopaonik, čovek uvek ima u glavi zimu, sneg i zimske sportove. Ali, ovoga puta to nije slučaj. Supruga i ja smo uspeli da dobijemo produženi vikend na poslu i želeli smo da ga iskoristimo što bolje, daleko od gradske vreve. Promena mesta boravka bi prijala i našem sedmogodišnjem Nikoli, pogotovu što mu se završila prva školska godina. Verujem da je to za njega bilo veoma stresno iskustvo, sve te informacije, za malu glavicu. Sa druge strane, zbog silnih obaveza nismo mogli da izdvojimo desetak dana za odlazak na more. Jedina alternativa je bio odlazak negde na par dana, po mogućstvu sa što više zelenila.

Srđan, naš porodični prijatelj, preporučio nam je Kopaonik, kao mesto koje je pogodno za mali letnji izlet i za kratkoročno punjenje baterija. Moram da priznam da sam bio skeptičan po pitanju toga. Letovanje na planini, pa ko to još radi? Srđan nas je uputio na sajt hotela po imenu Muj En Lux Apartments Kopaonik. Tu smo naišli na široku ponudu različitih programa, predviđenih za leto. Odabrali smo ono što nam je najviše odgovaralo, po pitanju vremena i cena: Porodični planinski odmor u trajanju od tri dana. Avantura je mogla da počne.

Uspeli smo da rezervišemo jedan od studio apartmana koji je, kako su nam rekli, savršen za našu malu tročlanu porodicu. Naš boravak na Kopaoniku se uklapao u vreme koje smo mogli da priuštimo sebi za odmor. Boravićemo na planini tri dana, sa dva noćenja, baš onako kako smo i predvideli. Putovanje do Kopaonika je bilo udobno, ni nalik probijanju kroz smetove na kakve smo navikli u zimskom periodu na ovoj deonici puta.

U petak, već oko 10h, bili smo ispred luksuzno izgrađenog hotela Muj En Lux Apartments Kopaonik. Tada sam shvatio da je ovo bilo pametno utrošeno vreme i novac, a da smo mi imali zaista sreće što smo uspeli da rezervišemo apartman na vreme. Kao da su svi odlučili da dođu baš tog vikenda na planinu. Sve je vrvelo od automobila i ljudi. Ipak, činilo se da osoblje hotela sa tim nije imalo problema, navikli su bili na tako nešto.

Nikola je bio nervozan i jedva je čekao da krene u istraživanje, a moja supruga Jelena je samo želela mesto gde će da se osveži od vrućine koja je bila nesnosna u automobilu.

Na recepciji nas je dočekalo lice čoveka koji nije bio iz naših krajeva. Srpski mu je bio malo neobičan. Kasnije sam saznao da je rodom iz Maroka, ali da je zavoleo našu prirodu, naše planinske predele i da je ostao ovde.

Sam hotel je bio neverovatan, sve sam kamen i kristal, kao i mnoštvo orijentalnih detalja.

Apatman koji nam je dodeljen bio je baš pogodan za našu malu porodicu. Vrlo brzo smo shvatili da beg od gradskog života  neće biti baš pravi beg u potpunosti, ukoliko mi tako ne odlučimo. Naime, apartman je posedovao televiziju i internet, što je moja Jelena iskoristila skoro momentalno da se oglasi preko društvenih mreža i naglasi da smo sada na odmoru. Nakon što smo se smestili u naš apartman, odlučili smo da istražimo hotel i prirodu oko njega i da uživamo u celom programu koji je bio predviđen našim boravkom ovde. Zelenilo koje je okruživalo apartmane, mir i tišina koji su bili skoro opipljivi na svakom koraku, idealno su se upotpunjavali sa enterijerima samih apartmana.

Odmah smo se razdvojili. Nikola i ja smo otišli da istražujemo, a Jelena je kao i svaka žena koja drži do sebe, otišla da uživa u čarima Wellness & Spa centra. Kasnije za večerom mi je podrobno opisivala u čemu je sve uživala, a bila je posebno oduševljena samim centrom koji je bio izgrađen u orijentalnom stilu i uređen tako da se dobije potpuno opuštanje tela i uma.

Za to vreme, Nikola i ja smo uživali na letnjoj plaži.

Nas prvi obrok u hotelu je bio zaista nešto neponovljivo. U razgovoru sa prijatnim ljudima koji rade u hotelu, saznao sam da su sva jela pažljivo odabrana i da njihov izbor zavisi od godišnjeg doba u kome posećujete hotel. Ipak, sva jela su zadržala prepoznatljive kulinarske ukuse, tako da je bilo pravo uživanje jesti u ovom hotelu.

Prvo jutro koje smo dočekali u aparmanu zaista je bilo za pamćenje. Ništa lepše od jutarnje kafe na terasi apartmana sa pogledom na guste šume i omamljujući sveži Kopaonički vazduh. Osećaj koji treba više doživeti, jer ga je nemoguće opisati. Nakon toga čekao je nas je obilan kvalitetan doručak, zamišljen kao švedski sto. Neverovatno je kako čovek ogladni kada je na čistom vazduhu i kada uživa u prirodi.

Drugog dana boravka u hotelu, odlučio sam se i ja za Wellness & Spa centar. Bila mi je potrebna masaža, jer sam zbog stalnog boravka uz komjuter na poslu imao neretko probleme sa leđima. Moram li da napomenem da sam bio skoro preporođen. Čoveče, kakvo iskustvo!

Bilo nam je svima žao kada smo morali da krenemo sa Kopaonika trećeg dana. Nikola se bio tako vezao za konje u školi jahanja, da smo ga jedva odvojili od njih. Ali, ipak, bilo je ovo jedno lepo iskustvo koje nikada nećemo da zaboravimo. Sada znamo da nam je za dobar provod i opuštanje potrebno samo par dana i nekoliko kilometara da bi smo se osećali kao na vrhu sveta.